Пословице и речи латинског порекла

ПОСЛОВИЦЕ

                           

1. Amor omnia vincit  

Љубав све побеђује

2. Omnia mea mecum porto 

Све своје са собом носим 

3. Barba non facit philosophum

Брада не чини човека филозофом

4. Res non verba

Дела, не речи

5.Foris Cato, intus Nero

Споља Катон, изнутра Нерон

6. Abusus non tolit usum

Злоупотреба не укида употребу

7. Ad vitam aeternam

До вечног живота

8. Argumentum baculinum

Доказ силе

9. Ignorantia iuris nocet

Непознавање права шкоди

10. Tempus dolores sanabit

Време ће излечити болове

11. Da mini facta, dabo tibi ius 

Дај ми чињенице, даћу ти право

12. Dies diem docet

Дан подучава дан

13. Ad Calendas Graecas 

На грчке календе (никад)

Речи латинског порекла

ОРАКУЛСКИ (oraculum) тајанственo, двосмислено, саркастично

РЕСТАУРИРАТИ (rastituo) вратити у првобитно стање

ДЕФИЦИТ (dificio) мањак

РЕЗИСТЕНТАН (resisto) отпоран

ДЕФОРМИСАТИ (deformo) искривити, изобличити

ОРАТОРСТВО (orator) говорништво

ПРИВАТАН (privatus) приватан

КОРУМПИРАН (corumpo) изопачен, покварен

ЕГОЦЕНТРИЧАН (ego; centrum) у центру пажње

ИПСИЗАМ (ipse) себичност

ФАБУЛИСТ (fabula) баснописац

НУМЕРИЧАН (numerus) бројно изражен

АНИМОЗИТЕТ (animosus) огорчен

АНТИЧКИ (antiqus) старински

КОПИЈА (copia) препис

РУИНА (ruina) рушевина

АЛЕГАНЦИЈА (elegantia) отменост

КРЕИРАТИ (creo, creare) креирати, створити

КУЛТУРАН (culto, cultare) образован

УРБАНИСТИКА (urbus, urbis) наука о уређењу градова

Изреке и скраћенице

ИЗРЕКЕ ОПШТЕГ КАРАКТЕРА

Ab equis ad asinos - Са коња на магарца

Ad infinitum - У бесконачност

Ad multos ad annos - На многаја лета

Clara pacta, boni amici - Чист рачун, дуга љубав (Јасни споразуми, добри пријатељи)

Cogito, ergo sum - Мислим, дакле стојим

Dum spiro, spero - Док дишем, надам се

De gustibus non est disputondum - О укусима не треба расправљати

Ex Oriente lux - Са истока долази светлост

Fama crescit eundo - Ширећи се гласина расте

Finis coronat opus - Крај краси дело

ПРАВНЕ ИЗРЕКЕ

Actori incubit probatio - Терет доказивања је на тужиоцу

Audiatur et altera pars - Чујмо и другу страну

Dies interpellat pro homine - Дан опомиње уместо човека

Is fecit cvi prodest - Злочин је учинио онај који има користи

Nemo iudes in causa sua - Нико не може бити судија у свом случају

Nulla regula sine exceptione - Ниједно правило без изузетка

Sum ius, suma inuria - Највише право, највећа неправда

СКРАЋЕНИЦЕ

IPSO IURE - По самом праву

IPSO FACTO - На основу саме чињенице

INTER PARTES - Између странака

IUSTA CAUSA - Ваљан правни основ

LEGE ARTIST - По правилима

NIHIL OBSTAT / HIL OBSTAT - Нема препрека

PER CAPITA - По глави

POST FACTUM - Када је ства већ завршена

PRETIUM DOLORIS - Накнада за телесне и душевне патње

RATIO LEGIS - Разлог за доношење закона

RES IUDICATA – Правоснажно (Преуређена ствар)

STATUS QUО (АNTE) - Ствар као и пре

Изреке:

IUDEX DOMNATUR CUM NOCENS ABSOLVITUR 

Судија бива осуђен, ако свесно ослободи кривца

RES IUDICATA PRO VERITATE ACCIPITUR 

Пресуђена ствар узима се за истину 

MORTUI A ROMANIS CREMBRANTUR AUT SEPELIEBANTUR 

Мртви од Римлјана бејаху спаљивани или сахрањивани 

PRO SEXTO ROSCIO AMERINO ORATIO

У кривичном поступку био је оптужем Секст Росције да је убио свог оца.
У ствари, његовог оца су убили његови рођаци Росције Магно и Росције Капитон. Пошто су се сви бојали да се супротставе Сулином штићенику Хрисагону који је био умешан, нису прихватали да брне Секста. Цицерон је једини показао смелост и овим речима је започео:

Верујем да се ви судије чудите 

Credo ego vos, iudices, mirari, 
quid sit qood, cum tot summi oratores hominesque nobilissimi sedeant,

што толики највећи бестидници и најугледнији људи седе

ego potissiumum surrexerim
а устајем баш ја, 

ego, qui neque aetate neque ingenio neque auctoritete sim cum his, qui sedeant, comparandus...
ја који се ни по годинама, ни по памети, ни по угледу не могу мерити са онима који седе...

MISER CATULLE

Miser Catulle, desinas ineptire                              

et quod vides perisse perditum ducas.                     

Fulsere quondam candidi tibi soles,                             

cum ventitabas quo puella ducebat                            

amata nobis quantum amabitur nulla.                         

Ibi illa multa cum iocosa fiebant,                                 

quae tu volebas nec puella nolebat,                            

fulsere vere candidi tibi soles...                                 

Марцијал је био римски сатиричар и епиграмиста. Један од његових књига садржала је следећи епиграм:

Ex stanti legis et legis sedenti, 
Читаш ми док стојим и читаш док седим,
currenti legis et legis iacenti.  
док трчим читаш и читаш кад лежим.
In thermas fugio: sonas ad aurem    
Бежим у купатило вичеш ми на ухо.
Piscinam peto: non licet natare. 
Тражим базен: не дозвољаваш ми да пливам.
Ad cenam propero: tones euntem. 
Журим се на вечеру: журиш упоредо са мном.
Ad cenam venio: fugas edentem. 
Долазим на вечеру: одвлачиш ме док једем.
Lassus dormio: suscitas iacentem. 
Уморан заспим: будиш ме док лежим.
Vir iustis, probus, innocens, timeris. 
Правичан си човек, добар, неискварен, али напаст.

                                                        

О римском беседништву

Право и беседништво су, вероватно, једина умећа у којима су Римљани били једнаки или чак бољи од својих учитеља, Грка. Док су грчка деца у школама рецитовала Хомера, мали Римљани су се надметали у беседама поводом измишљених процеса. Говори су састављани према једној чврстој шеми, тако да почињу уводним делом (proemium, exordium), па преко излагања (narratio), изношења разлога (divisio), доказа и закључака (confirmatio). Беседу чине не само речи, већ и положај тела, гестови, интонација, што се учило у школама.
Маркус Тулиус Цицеро је био "највећи мајстор психагогије, вештине руковођења људским душама". Тако је о њему мислио Квинтилијан.

ЗАМЕНИЦЕ

Личне заменице (Pronomina personalia)

Ном. ego (ја)

Gen. mei (мене)

Dat. mihi (мени)

Acc. me (мене, ме)

Abl. de me, mecum (о мени, са мном)

ТИ

Nom. tu (ти)

Gen. tui (тебе)

Dat. tibi (теби)

Acc. te (тебе, те)

Abl. de te, tecum (о теби, са тобом)

МИ

Nom. nos (ми)

Gen. nostri, nostrum (од) нас

Dat. nobis (нама)

Acc.nos (нас)

Abl. de nobis, nobiscum (о)нама, са нама

ВИ

Nom. vos

Gen. vestri, vestrum

Dat. vobis

Acc. vos

Abl. de vobis, vobiscum

ОН, ОНА, ОНО

is, ea, id

Присвојне заменице (Pronomina possesiva) 

meus, mea, meum - мој, моја, моје

tuus, tua tuum - твој, твоја, твоје

noster, nostra, nostrum - наш, наша, наше

vester, vestra, vestrum - ваш, ваша, ваше

 Показне заменице (Pronomina demonstrativa)

hic, haec, hoc  овај, ова, ово

iste, ista, istud тај, та, то

ille, illa, illud онај, она, оно

is, ea, id онај, она, оно

idem, eadem, idem исти, иста, исто

ipse, ipsa, ipsum, сам, сама, само

Примери:

Ego sum pater tuus. Ја сам твој отац.

Hodie mihi, cras tibi. Данас мени, сутра теби. (Како мени данас, тако теби сутра)

Omnia mea mecum porto. Све своје са собом носим.

Основни и редни бројеви

Антички начин рачунања се заснива на броју 12 (туце), јер је то био ритам васионе - дуодецимални систем. Пошто идеја је била непрактична Индуси су "измислили нулу" и увели децимални систем, што је силно олакшало математичке операције.

Нула у латинском језику нема ознаку јер је придев прве и друге деклинације:

• nullus, nulla, nullum / ниједан, ништав

Numeralia cardinalia (основни бројеви)

Основни бројеви су делимично променљиви, делимично непроменљиви, исто као у српском језику. У латинском по падежима се мењају бројеви један, два, три, стотине и хиљаде. Наши се бројеви пишу арапским цифрама а у латинском пишу се словима који су пореклом из грчког алфабета. Црте које се код нас стављају приликом писања "римских бројева", сасвим непотребно, у латинском језику означавају велике бројеве. 

I  - за број 1

V - за број 5

X - за број 10

L  - за број 50

C  - за број 100

D - за број 500

M - за број 1000

Numeralia ordinalia (редни бројеви)

Редни бројеви су променљиви и мењају се као придеви прве и друге деклинације. Слажу се са именицом у роду, броју и падежу. 

Главни                                                   Редни

1	I	unus, -a, um	primus, -a, -um
2	II	duo, duae, duo	secundus, -a, -um
3	III	tres, tria	tertius, -a, -um
4	IV	quattuor	quartus, -a, -um
5	V	quinque	quintus, -a, -um
6	VI	sex	sextus, -a, -um
7	VII	septem	septimus, -a, -um
8	VIII	octo	octavus, -a, -um
9	IX	novem	nonus, -a, -um
10	X	decem	decimus, -a, -um
11	XI	unidecim	undecimus, -a, -um
12	XII	duodecim	duodecimus, -a, -um
13	XIII	tredecim	tertius decimus, -a, -um
14	XIV	quattuordecim	quartus decimus, -a, -um
15	XV	quindecim	quintus decimus, -a, -um
16	XVI	sedecim	sextus decimus, -a, -um
17	XVII	septendecim	septumus decimus, -a, -um
18	XVIII	duodeviginti	duodevicesimus, -a, -um
19	XIX	undeviginti	undevicesimus, -a, -um
20	XX	viginti	vicesimus, -a, -um

Примери:

Una est in obligatione, duae sunt in solutione. 

Једна је ствар у обавези, а две су у извршењу.

Unus flos non facit hortum.

Један цвет не чини башту.

Lex dudecim tabularum.

Закон 12 таблица.

ПРИЛОЗИ И НЕГАЦИЈЕ

ПРИЛОЗИ

Прилози су непроменљива врста речи и стоје најчешће уз глагол. Место у реченици им није одређено. Деле се на прилоге за време, место и начин.

ADVERBIA TEMPORIS

nunc - сада

saepe - често

diu - дуго

noctu - ноћу

ADVERBIA LOCI

prope - близу

intro - унутра

retro - назад

rursus - изнова

ADVERBIA MODI

sic - тако

admodum - веома

nimis - превише

satis - доста

НЕГАЦИЈЕ

Негативно, одречно значење реченице у латинском језику постиже се или одречним речима NON, NE или глаголима са одречним занчењем. NON се употребљава за ткз.објективно одрицање, док NE изражава субјективни суд, жељу, намеру забрану. Две негације у латинском језику обично дају афирмацију, што није случај у нашем језику. Тако на пример NON NESCIO се преводи са добро знам док наше ништа не знам и даље значи негацију. 

1. Homo non potest mortem non timere. Човек не може а да се не плаши смрти.
2. Ne bis in idem. Не може се двапут (о истој ствари водити спор).

Едикти

ЕДИКТ- ЕТИМОЛОГИЈА, ЗНАЧЕЊЕ У ПОЧЕТКУ

Реч едикт потиче од глагола edico што значи: изрећи, огласити, одредити (јавним оглашавањем), прогласити, наредити. Дакле, реч ЕДИКТ би могла да се употреби и као проглас, јавно оглашљавање, указ па и наредба. У почетку је био познат као преторски указ (edictum praetoris) који је у римском праву означавао декларацију (declaro - разјаснити, показивати, прогласити, означити) којом би претор на почетку свог једногодишњег мандата објављивао основна начела правне праксе, односно примене римских закона. Он је у већини случајева представљао обичну формалност, с обзиром да су претори често били политичари без значајнијег правног образовања; у правилу би њихови укази представљали тек потврду указа свог претходника. У неким случајевима би се претори пре објављивања указа саветовали са водећим римским правницима, односно пружали су прилику за увођење одређених иновација. Документ је тако временом добијао све већи садржај, односно значај као извор права, а његови коментари као важан извор римске правне науке.

Преторски указ је године 129. године постао стални указ (edictum perpetuum) када је правник Салвије Јулијан на заповест императора Хадријана кодификовао све дотадашње указе. Након ове кодификације укази нису могли да се мењају.

Императорски укази су били правни акти који су ступали на снагу одмах након објављивања. Прво су доспевали у руке префеката који су додавали своје коментаре и прослеђивали их нижим чиновницима. У историји се зна за многобројни едикте против хришћана: да се запале све цркве, да се приморају на жртве, да им се одузму све богослужбене књиге, да буду убијани сви који неће да се одрекну хришћанстав и тако даље.

Историчари поред Миланског едикта, помињу и рескрипт који је налик едикту и давао је одређену слободу хришћанима. То је указ императора Галијена (262. године) којим је укинуо деловање свих Валеријанових едиката против хришћана која су до тада били на снази. Текст овог указа је зачуван у лошем преводу на грчки језик, као рескрипт послат Дионисију Александријском. Затим се помиње и анализира едикт из 311. године издат од стране императора Галерија.

Премијера представе "Проклети род Лабдаков"

Грмљавина, јако севање и киша нису спречили глумце да маестрално изведу представу 09.05.2018., а ни публици олуја није представљала проблем да напуни седишта позоришта Зорана Радмиловића.Ученици све четири школе из Економско – трговинске школе (Мартин Бежинаревић и Ирена Стефановић), из Техничке (Угљеша Никодијевић и Илија Паковић), из Медицинске школе (Даница Радојић, Анђела Стаменов, Ђорђе Стојковић, Јован Јончић, Теодора Бађић, Данијела Бешинић, Јана Милошевић, Миљана Бојић, Анђела Лазић, Даница Костић, Анђела Голубовић, Јана Симоновић, Магдалена Мајкић, Катарина Боронговић, Лука Матејевић, Катарина Опришановић, Филип Милосављевић и Јелена Петровић) и ученици Гимназије (Анђела Бешир и Милан Дуцић) уз помоћ режисера и сценографисте професора Стевана Јовановића из Десанке, као и професорке Александре Јовановић и Ленке Радосављевић, представу су успешно извели. Проклети род Лабдаков изведен у част јубилеја Медицинске школе, а по речима публике представља трагедија у правом смислу.

Представа је имала велики одзив људи не само из Зајечара, ни људи из околних места нису желели да пропусте ово извођење. Било је то једно дубоко одушевљење. Јецаји, врисак, најежили су народ, а уверљива глума натерала је гледаоце да се запитају да ли је Антигона исправно поступила и поднела жртву поштујући божије, вечне законе, који су се супротстављали људским. Људи су помно пратили ток читаве представе и поставља се питање; да ли ће се можда одиграти реприза?, јер су гледаоци после премијере остали пуни утисака и жељни да представу опет погледају.

Јавни час "Увод у представу Проклети род Лабдаков"

Јавни час одржан 07.05.2018. посетило је око тридесетак заинтересованих Зајечараца како би боље разумели сам концепт представе Проклети род Лабдаков, које је уследила након два дана. Амбијент Омладинског центра послужио је професорима Предрагу Радосављевићу и Стевану Јовановићу, као и њиховим колегиницама Александри Јовановић и Ленки Радосављевић да успешно објасне сам ток представе Проклети род Лабдаков, термине везане за античку књижевност, али и  идеју за припремање трилогије Цар Едип, Едип на Колону и Антигона.

           


Линк јавног часа: https://youtu.be/nr3C7WMOarM

Поетско вече "Ареа Феликс"

Поетски клуб Ареа Феликс 20. 12. 2017. приредио је поетско вече у Гостопримници. На челу овог клуба налази се професорка Економско-трговинске школе, Јадранка Бједов, која је била иницијатор овог догађаја.

Присутни су уживали уз предивну поезију, а члановима клуба придружио се ученик Економско-трговинеске школе, Мартин Бежинаревић. Опробао се у улози водитеља, као и рецитовању поезије једног од учесника поетског клуба. Међутим овај талентовани ученик говорио је и неке од својих ауторских песама. 

Ово вече уприличено је нежном и лаганом музичком пратњом гитаре. Заинтересовани су помно пратили двочасовни програм у топлом и занимљивом амбијенту Гостопримнице.