Едикти

ЕДИКТ- ЕТИМОЛОГИЈА, ЗНАЧЕЊЕ У ПОЧЕТКУ

Реч едикт потиче од глагола edico што значи: изрећи, огласити, одредити (јавним оглашавањем), прогласити, наредити. Дакле, реч ЕДИКТ би могла да се употреби и као проглас, јавно оглашљавање, указ па и наредба. У почетку је био познат као преторски указ (edictum praetoris) који је у римском праву означавао декларацију (declaro - разјаснити, показивати, прогласити, означити) којом би претор на почетку свог једногодишњег мандата објављивао основна начела правне праксе, односно примене римских закона. Он је у већини случајева представљао обичну формалност, с обзиром да су претори често били политичари без значајнијег правног образовања; у правилу би њихови укази представљали тек потврду указа свог претходника. У неким случајевима би се претори пре објављивања указа саветовали са водећим римским правницима, односно пружали су прилику за увођење одређених иновација. Документ је тако временом добијао све већи садржај, односно значај као извор права, а његови коментари као важан извор римске правне науке.

Преторски указ је године 129. године постао стални указ (edictum perpetuum) када је правник Салвије Јулијан на заповест императора Хадријана кодификовао све дотадашње указе. Након ове кодификације укази нису могли да се мењају.

Императорски укази су били правни акти који су ступали на снагу одмах након објављивања. Прво су доспевали у руке префеката који су додавали своје коментаре и прослеђивали их нижим чиновницима. У историји се зна за многобројни едикте против хришћана: да се запале све цркве, да се приморају на жртве, да им се одузму све богослужбене књиге, да буду убијани сви који неће да се одрекну хришћанстав и тако даље.

Историчари поред Миланског едикта, помињу и рескрипт који је налик едикту и давао је одређену слободу хришћанима. То је указ императора Галијена (262. године) којим је укинуо деловање свих Валеријанових едиката против хришћана која су до тада били на снази. Текст овог указа је зачуван у лошем преводу на грчки језик, као рескрипт послат Дионисију Александријском. Затим се помиње и анализира едикт из 311. године издат од стране императора Галерија.